Спортска површина синтетичког трена мора да обезбеди карактеристике играња које спорт захтева и да обезбеди да обезбеди нивое удобности и заштитних играча који захтевају приликом трчања, пада и клизања на површину. То је био развој дугих пилова (или 3Г) синтетичких површине крајева крајем деведесетих година, које садрже мешавину гуме од песка и гранулације која је подстакла спортове као што су фудбал и ругби да коначно размотре синтетичку туру као погодну алтернативу природној трави.
Да би се површине могле играти као природна трава, обично имају гомилу тепиха која је између 40 и 65 мм дужине. Ако је остало непопуњено, ова гомила ће лежати равно, али делимично попуњавајући празнине између појединачних купова, могуће је држати их у усправном положају, тако да обезбјеђују спортска својства као што су ФИФА и Ворлд Ругби сматрају потребним.
Које врсте гумица се користе да би се формирало?
Већина 3Г површина има слој песка на дну попуњавања да делује као баласт и горњи слој неке врсте "испуњења перформанси". Од почетног развоја 3Г површина коришћен је низ различитих гранулата, укључујући различите врсте гуме, термопластике и органских материјала као што су плута и кокосова влакна.
Који тип инфилтрирања се најчешће користи? Од различитих типова употребљених инфилтрација, процењује се да преко 95% свих 3Г поља које су инсталиране на глобалном нивоу имају испуњавање перформанси добијених од гума за аутомобил и камион за крај живота.
