Од када је откривена вештачка трава, она се широко користи, поготово на различитим типовима спортских објеката, чинећи вештачку травнату тачку на фудбалу важно поље за вештачку травнату површину. Комбинујући историју развоја вештачке трава фудбалске трава, до сада је прошла кроз следеће четири фазе:
У првој фази, већина вештачких трава продата на тржишту направљена су од ПА (најлонских) материјала. Ова врста травњака има добру отпорност на хабање и отпорност на временске услове, изглед је сличан тепиху, лоша еластичност, велика површинска тврдоћа, висока цијена, без еластичног слоја, без пуњења песка и лако се гребање коже када се користи као фудбалска трава.
Са развојем тржишта постепено се користила нова генерација вештачког трава на фудбалском пољу. У овом тренутку травњак је углавном ПП (полипропилен) као главни материјал, обично као сировина турбине, тврдоћа трава свила и најлон је мекана, пластичност је већа, отпорност на хабање је мало лоша, цена је више приступачан, без еластичног слоја, испуњен гранулама кварцног песка, који се користе као фудбалска трава за лако гребање коже.
Темпо науке и технологије није стао тамо. Као резултат, појавили су се и производи вештачког трема треће генерације фудбалских терена. Ова врста травњака је ПЕ (полиетилен) као главни материјал, који је у овој фази најчешће коришћени тип сламе материјала. И постојале су ПП + ПЕ, ПП + ПА, ПЕ + ПА мешање, равно мешање и различити облици монофиламента и других облика. Грасс свила је мекана, отпорност на хабање је добра, цијена је умерена, кварцни песак и гума се користе. Попуњавање честица готово је достигло праву перформансу трава у погледу изгледа и спортских перформанси.
Појава вештачких трава у последњој генерацији фудбалских терена такође значи да су се још једном одвијале технолошке иновације и напредовања. Овај нови тип вештачког терена на фудбалском терену је нефункционисани фудбалски турски систем који је комбинација "бесплатних фудбалских трава + јастука". 
